Instalacija Arch Linux-a na prvo pogled, za one koje su navikli da klikću samo na "next", je dosta komplikovana (u koje sam i ja lično spadao). Pokušaću da vam pojasnim sve korake u instalaciji. Moja preporuka je da isprobate instalaciju u virtualbox-u, pa tek onda na redovnom računaru, ili laptopu.
Naravno postoji i zvanično i nezvanično uputstvo koje možete konsultovati. Preporučio bih da uvek prilikom instalacije preuzmete poslednju verziju instalacije sa download sekcije.
1. Učitavnje charseta tastature. ovaj korak je opcionalan
za US tastaturu:
root@archiso ~ # loadkeys us
za Srpsku tastaturu
root@archiso ~ # loadkeys slovene
2. Provera podešavanja mreže.
root@archiso ~ # ifconfig
Ukoliko mreža nije podešena, mada bi trebalo da jeste, probajte da podesite dinamčku adresu komandom:
root@archiso ~ # dhcpcd
3. Formatiranje hard diska. Prvo isčitajte diskove komandom
root@archiso ~ # fdisk -l
Rezultat ove komande može biti na primer:
_______________________________________________________________________________
Disk /dev/sda: 500.1 GB, 500107862016 bytes, 976773168 sectors
Units = sectors of 1 * 512 = 512 bytes
Sector size (logical/physical): 512 bytes / 512 bytes
I/O size (minimum/optimal): 512 bytes / 512 bytes
Disk identifier: 0x00079a6c
Device Boot Start End Blocks Id System
/dev/sda1 * 63 530144 265041 83 Linux
/dev/sda2 530145 17318069 8393962+ 82 Linux swap / Solaris
/dev/sda3 17318070 80244674 31463302+ 83 Linux
/dev/sda4 80244675 976768064 448261695 83 Linux
Disk /dev/sdb: 4051 MB, 4051697664 bytes, 7913472 sectors
Units = sectors of 1 * 512 = 512 bytes
Sector size (logical/physical): 512 bytes / 512 bytes
I/O size (minimum/optimal): 512 bytes / 512 bytes
Disk identifier: 0x526e236e
Device Boot Start End Blocks Id System
/dev/sdb1 63 7903979 3951958+ b W95 FAT32
_______________________________________________________________________________
Gde se vidi da je /dev/sda hard disk sa četiri particije, a /dev/sdb je fleš disk. Hard disk je korektno particionisan, a ukoliko nije potrebno ga je particionisati, a to se radi na sledeći način
root@archiso ~ # fdisk /dev/sda
Za Arch Linux potrebno je kreirati /boot, /home, /, swap particija mada možete i ostale kreirati po vašoj volji.
/ – particija na kojoj je instaliran operativni sistem
/boot – Ponekad na starijim računarima BIOS može da pristupi samo prvim 1024 cilindra od hard diska. Da bi se omogućilo da su informacije na /boot particiji dostupne za BIOS, kreira se zasebna particija, a particija pritom ne sme biti veća od 1024 cilindra.
/usr – Ovaj direktorijum sadrži većinu aplikacija koja su raspoloživa korisnicima, ukoliko se postavi na zasebni particiju napadač je onemogućen da postavi svoje verzije softvera na računar. A takođe ukoliko koristimo NFS2 možemo particiju podeliti kroz mrežu pa i radne stanice mogu da koriste tu particiju.
/var – FTP (/var/ftp) i Web server (/var/www) direktorijumi se nalaze u /var direktorijumu. Izmeštanjem /var direktorijuma na zasebnu particiju sprečavamo napadača da korumpira ili prepuni podacima ceo hard disk.
/home – U ovom direktorijumu su smešteni podaci o korisničkim nalozima i privatni fajlvoi i folderi (muzika, filmovi, itd. , izmeštanjem korisnika na zasebnu particiji, sprečava korisnika da prepuni podacima ceo hard disk.
swap – Linux deli fizičku RAM (random access memory) memoriju u blokove memorije zvane strane. Svapovanje je proces kopiranja bloka memorije na swap particiju, oslobađajući RAM memoriju. Zbir fizičke i swap memorije je količina raspoložive virtuelne memorije. Postoji više doktrina za veličina swap paticije. Arch Linux preporučuje obavezno kreiranje swapa za sisteme koji imaju manje od 1GB RAM memorije, a za ostale je to stvar ukusa. No ipak bolje je kreirati za svaki slučaj, po sledećem uputstvu:
- sistem sa 4GB ili manje RAM memorije minimalno 2GB swap prostora
- sistem od 4GB do 16GB RAM memorije minimalno 4GB swap prostora
- sistem od 16GB do 64GB RAM memorije minimalno 8GB swap prostora
- sistem od 64GB do 256GB RAM memorije minimalno 16GB swap prostora
- /dev/sda1 /boot particija 256MB - nije potrebno više od ovog, čak je i ovo po nekim pisanjima mnogo
- /dev/sda2 swap pošto imam 4GB RAM-a ja sam dodelio 8GB
- /dev/sda3 / za root particiju dodelio sam 30GB
- /dev/sda4 /home particiji je dodeljen ostatak raspoloživog prostora
4. Sledeći korak je formatiranje particija.
root@archiso ~ # mkfs.ext4 /dev/sda1
root@archiso ~ # mkswap /dev/sda2
root@archiso ~ # mkfs.ext4 /dev/sda3
Naravno ukoliko ne želite da formatirate /home particiju onda preskočite ovaj korak. podaci će vam ostati
root@archiso ~ # mkfs.ext4 /dev/sda4
5. Mountovanje formatiranih particija.
root@archiso ~ # mount /dev/sda3 /mnt
root@archiso ~ # mkdir /mnt/boot && mount /dev/sda1 /mnt/boot
root@archiso ~ # swapon /dev/sda2
root@archiso ~ # mkdir /mnt/home && mount /dev/sda4 /mnt/home
6. Instalacija operativnog sistema
root@archiso ~ # pacstrap /mnt base{,-devel}
6a. Instalacija grub2 loadera
root@archiso ~ # pacstrap /mnt grub-bios
6b. Instalacija mrežnih alata
root@archiso ~ # pacstrap /mnt networkmanager
Ovo mežete i od jednom sve da instalirate
root@archiso ~ # pacstrap /mnt base{,-devel} grub-bios networkmanager
7. Generisanje fstab datoteke. Ova datoteka sadrži informacije o particijama (ovo nije poželjne izvršavati više od jednog puta, ukoliko pogrešite onda peške upišite vrednosti)
root@archiso ~ # genfstab -p /mnt >> /mnt/etc/fstab
Rezultat generisanja može biti ovakav:
_______________________________________________________________________________
#
# /etc/fstab: static file system information
#
# <file system> <dir> <type> <options> <dump> <pass>
tmpfs /tmp tmpfs nodev,nosuid 0 0
# UUID=6ef9e24b-23f4-4a9d-9bb3-99acf6274fa8
/dev/sda3 / ext4 rw,relatime,data=ordered 0 1
# UUID=fff79829-8609-4356-baf2-1a5d0c13d158
/dev/sda1 /boot ext4 rw,relatime,data=ordered 0 2
# UUID=259ee1ea-cde6-44a9-bf66-8e3f21318a55
/dev/sda4 /home ext4 rw,relatime,data=ordered 0 2
# UUID=db606d8e-f24b-48c4-9fcc-6aa0cbd473eb
/dev/sda2 none swap defaults 0 0
_______________________________________________________________________________
Potrebno je uraditi jednu malu izmenu. Kod swap particije none zamenite sa swap
_______________________________________________________________________________
#
# /etc/fstab: static file system information
#
# <file system> <dir> <type> <options> <dump> <pass>
tmpfs /tmp tmpfs nodev,nosuid 0 0
# UUID=6ef9e24b-23f4-4a9d-9bb3-99acf6274fa8
/dev/sda3 / ext4 rw,relatime,data=ordered 0 1
# UUID=fff79829-8609-4356-baf2-1a5d0c13d158
/dev/sda1 /boot ext4 rw,relatime,data=ordered 0 2
# UUID=259ee1ea-cde6-44a9-bf66-8e3f21318a55
/dev/sda4 /home ext4 rw,relatime,data=ordered 0 2
# UUID=db606d8e-f24b-48c4-9fcc-6aa0cbd473eb
/dev/sda2 swap swap defaults 0 0
_______________________________________________________________________________
8. Promena root direktorijuma.
root@archiso ~ # arch-chroot /mnt
9. Trenutna instalacija Arch Linux-a koristi initscripts kao menadžer servisa, a preporučeno je da se nakon instalacije pređe na systemd, pa je najbolje odmah prilikom instalacije vršite prilagođavanje podešavanja sistema za systemd.
Postavljanje imena računara. npr mojkomp-pc
sh-4.2# nano /etc/hostname
Postavljanje vremenske zone
sh-4.2# ln -s /usr/share/zoneinfo/Europe/Belgrade /etc/localtime
Za postavka hardverskog vremena uneti UTC u datoteku
sh-4.2# nano /etc/adjtime
Za postavka charseta u virtuelnoj konzoli uneti
za US tastaturu KEYMAP=us
za Srpski tastaturu KEYMAP=slovene
sh-4.2# nano /etc/vconsole.conf
Za postavke lokalizacija najbolje je u prilikom instalacije odabrati Engleski jezik sa UTF-8 kodnim rasporedom, pa posle u grafičkom režimu (Gnome, KDE, XFCE...) podesiti željenu lokalizaciju.
Za US otkomentarisati en_US.UTF-8
Za Srbija latinicu sr_RS@latin UTF-8
sh-4.2# nano /etc/locale.gen
Sledeća podešavnja je potrebno uneti u datoteku
sh-4.2# nano /etc/locale.conf
Ukoliko ste lokalizaciju podesiti na US unesite:
LANG=en_US.UTF-8
LC_COLLATE=C
Ukoliko ste lokalizaciju podesili za Srbija unesite:
LANG=C
LC_COLLATE=C
Izvršite generisanje lokalizacije komandom
sh-4.2# locale-gen
10. Kreiranje inicijalnog ramdisk okruženja. Većina korisnika može preskočiti ovaj korak i koristiti defoltna podešavanja data u mkinitcpio.conf datoteci. Mada nije na odmet rekreirati
sh-4.2# mkinitcpio -p linux
11. Konfiguracija i instalacija bootloadera. Bootloader je aplikacija koja vodi računa o instaliranim operativnim sistemima. Veoma je važno korektno ga konfigurisati. Ukoliko je Arch Linux jedini koji imate instaliran na vašem hard disku, potrebno je generisati konfiguracionu datoteku sledećom komandama
sh-4.2# grub-mkconfig -o /boot/grub/grub.cfg
sh-4.2# grub-install --recheck /dev/sda
12. Postavka lozinke za root korisnika
sh-4.2# passwd
13. Izlaz iz chroot moda
sh-4.2# exit
14. Unmountovanje diskova i restart operativnog sistema.
root@archiso ~ # umount /mnt/home
root@archiso ~ # umount /mnt/boot
root@archiso ~ # umount /mnt/
15. Restartovanje računara
root@archiso ~ # reboot
Posle instalacije osnovnog sistema:
16. Posle uspešne instalacije dodajte korisnika kojeg će te koristi u svakodnevnom radu
[root@mojracunar-pc ~]# useradd johny -d /home/johny
17. Nakon instalacije sistema i dovanja novog korisnika, instaliraćemo drajvere za grafičku karticu. Proverite koju marku i koji model grafičke kartice imate, komandom:
[root@mojracunar-pc ~]# lspci | grep VGA
rezultat može biti sledeći:
NVIDIA grafika:
VGA compatible controller: NVIDIA Corporation GK107 [GeForce GT 630] (rev a1)
INTEL grafika
VGA compatible controller: Intel Corporation 3rd Gen Core processor Graphics Controller (rev 09)
ATI grafika
VGA compatible controller [0300]: ATI Technologies Inc NI Seymour [AMD Radeon HD 6470M] [1002:6760] (prog-if 00 [VGA controller])
NVIDIA i ATI imaju drajvere otvorenog koda i zatvorenog koda tj. od proizvođača. Ukoliko nemate potrebu da igrate igrice drajveri otvorenog koda su sasvim dovoljni, u suprotnom poželjno je instalirati proizvođačeve drajvere. Trenutno su drajveri proizvođača i za NVIDIA-u i ATI podržani od strane Arch Linuxa pa se nalaze u Arch repozitorijumu, dosad ste morali kroz AUR da instalirate, ili da dodate sa treće strane repozitorijum. INTEL-ov drajver postoji samo u verziji otvorenog koda i nalaze se u zvaničnom repozitorijumu
17a. Instalacija NVIDIA-nih drajvera se radi na sledeći način.
[root@mojracunar-pc ~]# pacman -S nvidia nvidia-utils libcl libvdpau
ukoliko koristite x86_64 sistem instalirajte i sledeće pakete iz multilib repozitorijuma
[root@mojracunar-pc ~]# pacman -S lib32-nvidia-utils
17b. Instalacija ATI-jevih drajvera (podržane su kartice serije HD 5xxx HD 6xxx i HD 7xxx) se radi na sledeći način:
[root@mojracunar-pc ~]# pacman -S catalyst-utils catalyst-dkms linux-headers
ukoliko koristite x86_64 sistem instalirajte i sledeće pakete iz multilib repozitorijuma
[root@mojracunar-pc ~]# pacman -S lib32-catalyst-utils
17c. Nakon instalacije drajvera instalirajte xorg, ali ignorišite pakete koji su u konfliktu
[root@mojracunar-pc ~]# pacman -S xorg --ignore xxx
17d. Ukoliko želite drajvere otvorenog koda za bilo koji model kartice potrebno je da instalirate xorg sa svim paketima koje nudi.
[root@mojracunar-pc ~]# pacman -S xorg
18. Nakon instalacije sistema, da bi ste imali grafički interfejs. Zvanično su podržani KDE, Gnome, XFCE, LXDE i Cinnamon. Razor-qt MATE ili Unity je takođe moguće instalirate kroz AUR. Celokupno KDE okruženje se instalira na sledeći način
[root@mojracunar-pc ~]# pacman -S kde
NAPOMENA: izaberite opcije po vašoj volji
Ukoliko kdm.service nije namešten da automatsko startuje, podesite i to na sledeći načinNAPOMENA: izaberite opcije po vašoj volji
[root@mojracunar-pc ~]# systemctl enable kdm.service
Nakon instalacije restartujte računar i prijavite se i hola!
Arch Linux KDE
Нема коментара:
Постави коментар